Zašto vas boli vrat ili glava nakon boravka pod klimom

Tokom letnjih meseci klima uređaj postaje nezaobilazan deo svakodnevnog života. U stanovima, kancelarijama, automobilima i poslovnim prostorima pomaže nam da lakše podnesemo visoke temperature i boravimo u prijatnijem okruženju. Ipak, mnogi ljudi primećuju da nakon nekoliko sati provedenih pod klimom osećaju bol u vratu, ukočenost ramena, glavobolju ili opšti osećaj nelagodnosti.

Zbog toga se često postavlja pitanje da li je klima uređaj zaista uzrok ovih problema ili se razlog krije u načinu na koji ga koristimo. Istina je da klima sama po sebi nije problem. Mnogo češće neprijatnosti nastaju zbog direktnog izlaganja hladnom vazduhu i nepravilnog raspoređivanja strujanja vazduha u prostoru.

Hladan vazduh ne utiče na sve delove tela podjednako

Kada klima radi, hladan vazduh se kreće kroz prostoriju određenom putanjom. Ukoliko se nalazite direktno na toj putanji, pojedini delovi tela mogu biti konstantno izloženi hladnom vazduhu.

Najčešće su to vrat, ramena, potiljak i gornji deo leđa. Ove regije sadrže veliki broj mišića koji reaguju na nagle promene temperature. Kada hladan vazduh duže vreme deluje na iste mišiće, dolazi do njihovog stezanja i napetosti.

Upravo zato mnogi ljudi ujutru nakon spavanja pod klimom osećaju ukočen vrat ili neprijatan bol prilikom okretanja glave.

Kako nastaje glavobolja od klime

Glavobolja se često povezuje sa klimom, ali uzrok nije sam uređaj već način na koji hladan vazduh utiče na organizam.

Kada hladan vazduh konstantno duva prema glavi i vratu, dolazi do zatezanja mišića u predelu ramena i potiljka. Ta napetost može izazvati glavobolju koja se postepeno razvija tokom dana.

Pored toga, prevelika razlika između spoljne temperature i temperature u prostoriji dodatno opterećuje organizam. Ako napolju vlada temperatura od 35 stepeni, a prostorija je rashlađena na 20 stepeni, telo mora neprestano da se prilagođava naglim promenama.

Takve temperaturne oscilacije mogu izazvati umor, osećaj težine u glavi i opštu iscrpljenost.

Problem često nije temperatura već pravac duvanja

Većina ljudi pokušava da reši problem povećavanjem temperature na klimi. Međutim, temperatura često nije glavni krivac.

Čak i kada klima radi na prijatnih 25 stepeni, direktan mlaz hladnog vazduha može satima da udara u istu tačku na telu. Tada se javlja isti problem kao i kod mnogo niže temperature.

Zbog toga dve osobe mogu boraviti u istoj prostoriji, a samo jedna imati tegobe. Razlika je često u tome gde sede ili spavaju u odnosu na unutrašnju jedinicu klima uređaja.

Osoba koja se nalazi direktno ispod ili naspram klime izložena je znatno većem uticaju hladnog vazduha.

Zašto su kancelarije posebno problematične

Mnogi zaposleni svakodnevno provode osam ili više sati u klimatizovanim kancelarijama. U takvim prostorima radni stolovi često ostaju na istom mestu godinama, bez mogućnosti pomeranja.

Ako klima duva direktno prema radnom mestu, zaposleni satima sede u gotovo nepomičnom položaju dok hladan vazduh konstantno struji prema vratu i ramenima.

Vremenom se javljaju napetost mišića, nelagodnost i glavobolje koje ljudi često pripisuju stresu ili umoru. U stvarnosti, uzrok može biti mnogo jednostavniji i nalaziti se nekoliko metara iznad njihove glave.

Spavaća soba i problemi tokom noći

Tokom leta mnogi ne mogu da zamisle spavanje bez uključene klime. Problem nastaje kada je krevet postavljen direktno ispod unutrašnje jedinice ili na mestu gde hladan vazduh pada tokom cele noći.

Dok spavamo, telo ne menja položaj dovoljno često da bi se zaštitilo od konstantnog strujanja vazduha. Zbog toga se često budimo sa ukočenim vratom, bolovima u ramenima ili osećajem da smo spavali lošije nego inače.

Zanimljivo je da ljudi često pomisle da je uzrok loš jastuk ili neudoban položaj tokom spavanja, dok pravi razlog zapravo može biti klima koja satima duva direktno prema njima.

Da li pomaže usmeravanje lopatica na klimi?

Većina modernih klima uređaja poseduje opciju podešavanja ugla duvanja. To svakako može pomoći, ali u praksi često nije dovoljno.

Lopatice klime imaju ograničen opseg pomeranja i ne mogu uvek potpuno eliminisati direktan tok vazduha. Hladan vazduh se i dalje odbija od zidova, plafona i nameštaja, pa deo strujanja završava upravo tamo gde sedite ili spavate.

Zbog toga mnogi korisnici traže dodatna rešenja koja omogućavaju preciznije preusmeravanje vazduha kroz prostoriju.

Kako napraviti prijatniji protok vazduha u prostoriji

Najbolji rezultat postiže se kada klima ravnomerno hladi prostor, a ne ljude u njemu. Cilj nije da osećate hladan mlaz na koži, već da cela prostorija bude prijatne temperature.

U tome mogu pomoći pravilno podešena temperatura, odgovarajući položaj nameštaja i dodatni usmerivači vazduha koji preusmeravaju strujanje prema plafonu ili drugim delovima prostorije.

Na taj način hladan vazduh nastavlja da hladi prostor, ali bez direktnog udara u vrat, glavu ili leđa. Boravak u klimatizovanom prostoru postaje znatno prijatniji, posebno tokom dugih radnih dana ili noćnog odmora.

Mala promena koja može napraviti veliku razliku

Mnogi ljudi godinama trpe neprijatnosti misleći da su glavobolje i ukočen vrat neizbežna posledica korišćenja klime. Međutim, u velikom broju slučajeva problem nije u samom uređaju već u načinu na koji vazduh dolazi do vas.

Kada se eliminiše direktno duvanje i omogući ravnomernije raspoređivanje hladnog vazduha, prostor ostaje podjednako rashlađen, dok se osećaj udobnosti značajno povećava.

Ako i vi često osećate nelagodnost nakon boravka pod klimom, pogledajte naš sajt i saznajte kako usmerivač za klima uređaje može pomoći da uživate u prijatno rashlađenom prostoru bez direktnog hladnog vazduha usmerenog prema vama.