Najčešće greške roditelja tokom odvikavanja deteta od pelena

Najčešće greške roditelja tokom odvikavanja deteta od pelena

Odvikavanje od pelena je jedna od onih faza roditeljstva o kojoj svi imaju savet. Neko tvrdi da je njegovo dete prestalo da nosi pelene za nekoliko dana, neko preporučuje nagrade, neko insistira na noši, a neko na direktnom prelasku na WC šolju. U toj količini saveta roditelji lako počnu da sumnjaju u sopstveni pristup.

Ipak, najčešći problemi ne nastaju zato što roditelji rade nešto „pogrešno“, već zato što pokušavaju da ubrzaju proces koji zavisi od više stvari: zrelosti deteta, rutine, osećaja sigurnosti i spremnosti da prepozna signale svog tela.

Ako znate koje greške se najčešće ponavljaju, lakše ćete ih izbeći i napraviti jednostavniji prelazak sa pelena na nošu ili WC.

Početak pre nego što je dete spremno

Jedna od najčešćih grešaka jeste odluka da se pelene ukinu samo zato što je dete dostiglo određeni uzrast.

Roditelji često imaju osećaj da sa dve ili dve i po godine „već mora“ da počne odvikavanje, posebno kada čuju da su druga deca iz vrtića već bez pelena.

Međutim, spremnost se ne meri samo godinama. Dete bi trebalo da počne da prepoznaje kada mu se ide u toalet, da pokazuje interesovanje za nošu ili WC, da može da prati jednostavna uputstva i da bar delimično učestvuje u skidanju odeće.

Ako dete još ne povezuje osećaj pune bešike sa odlaskom u toalet, stalno stavljanje na nošu neće nužno ubrzati proces. Često samo stvara dodatni otpor.

Pretvaranje odvikavanja u svakodnevnu borbu

Kada roditelj odluči da je „danas dan bez pelena“, lako se pojavi želja da se plan sprovede po svaku cenu.

Problem nastaje kada dete odbija da sedne, a odrasli počnu da pregovaraju, mole, podižu ton ili insistiraju da još malo ostane na noši.

Tada toalet može vrlo brzo da postane mesto konflikta.

Mnogo je korisnije ponuditi detetu kratku i predvidivu rutinu. Na primer, pokušaj nakon buđenja, pre izlaska iz kuće ili pre kupanja. Ako dete ne uspe, dan se jednostavno nastavlja.

Cilj nije da svaki pokušaj bude uspešan, već da dete vremenom poveže određene signale tela sa odlaskom u toalet.

Prečesto pitanje: „Da li ti se piški?“

Roditelji tokom odvikavanja ponekad pitaju dete isto pitanje desetine puta dnevno.

„Da li ti se piški?“

Odgovor je često automatsko „ne“, čak i kada dete nekoliko minuta kasnije napravi nezgodu.

Umesto stalnog ispitivanja, korisnije je posmatrati ponašanje. Neka deca prekidaju igru, ukrste noge, postanu nemirna ili se povuku na određeno mesto kada osete potrebu.

Kada prepoznate takav obrazac, možete mirno predložiti odlazak u toalet.

Tako dete postepeno uči da prepozna sopstvene signale, umesto da zavisi od toga da ga roditelj stalno podseća.

Negativna reakcija na nezgode

Prosuta čaša vode nije dokaz da dete ne zna da drži čašu. Isto tako, mokre pantalone nisu dokaz da odvikavanje od pelena ne napreduje.

Nezgode su očekivan deo procesa.

Ako roditelj reaguje ljutnjom, razočaranjem ili komentarima poput „Pa rekla sam ti da ideš u WC“, dete može početi da povezuje telesne potrebe sa neprijatnošću i pritiskom.

Bolja reakcija je kratka i neutralna.

Presvucite dete, očistite prostor i podsetite ga da sledeći put može da pokuša da ode do toaleta ranije.

Što manje drame prati nezgodu, to je veća verovatnoća da će dete nastaviti da pokušava bez straha od greške.

Prevelike nagrade za svaki uspeh

Nalepnice, pohvale i mali rituali mogu biti korisni, ali nagrada ne bi trebalo da postane jedini razlog zbog kojeg dete ide u toalet.

Ako se za svaki pokušaj obećava slatkiš, igračka ili druga velika nagrada, dete može početi da se fokusira više na nagradu nego na razvijanje nove navike.

Pohvala je često sasvim dovoljna.

„Setio si se da kažeš.“

„Sam si otišao do kupatila.“

„Uspeo si da spustiš pantalone.“

Na taj način pohvaljujete konkretan korak ka samostalnosti, a ne stvarate osećaj da je korišćenje toaleta zadatak koji mora biti posebno plaćen.

Neodgovarajuća oprema za dete

Odrasloj osobi standardna WC šolja deluje potpuno normalno. Malom detetu može izgledati ogromno.

Ako sedište nije prilagođeno, dete može imati osećaj da će upasti u WC. Ako mu noge vise u vazduhu, nema stabilan oslonac. Ako mora da ga roditelj podigne svaki put, teško razvija osećaj samostalnosti.

Zato izbor noše ili dečijeg adaptera za WC nije samo pitanje praktičnosti.

Adapter sa stepenicama, rukohvatima i stabilnim površinama za stopala može omogućiti detetu da se lakše popne i oseća sigurnije dok sedi. Za mlađe dete ili situacije kada WC nije dostupan, samostalna noša može biti jednostavnije rešenje.

Najbolja oprema je ona koja odgovara trenutnoj fazi razvoja deteta.

Previše složena odeća

Ponekad se najveća prepreka nalazi upravo u garderobi.

Farmerke sa dugmetom, tregeri, bodiji, kaiševi ili nekoliko slojeva odeće mogu napraviti problem kada dete tek u poslednjem trenutku prepozna da mu se ide u WC.

Tokom perioda odvikavanja praktičnije su pantalone i trenerke sa elastičnim strukom koje dete može brzo da spusti i ponovo obuče.

To je mali detalj, ali značajno povećava šansu da dete zaista samostalno stigne do toaleta.

Očekivanje da proces ide samo napred

Dete nekoliko dana koristi toalet bez problema i roditelj pomisli da je odvikavanje završeno. Zatim se pojavi nekoliko nezgoda i deluje kao da se sve vratilo na početak.

Takve oscilacije su sasvim moguće.

Promena rutine, putovanje, vrtić, umor, uzbuđenje ili novi događaji u porodici mogu privremeno uticati na navike.

Umesto vraćanja na početak sa još strožim pravilima, nastavite sa poznatom rutinom. Jedan lošiji dan ne briše ono što je dete već naučilo.

Naglo menjanje pravila van kuće

Još jedna česta greška jeste da kod kuće dete nema pelenu, dok mu se za svako putovanje ili duži izlazak automatski ponovo stavlja.

Naravno, postoje situacije kada je pelena praktična, posebno na početku. Ipak, ako se pravila stalno menjaju, detetu može biti teže da razume novu rutinu.

Kada je moguće, pokušajte da zadržite sličan sistem i van kuće. Ponesite rezervnu odeću, unapred proverite gde se nalazi toalet ili koristite prenosivu nošu kada je to praktičnije.

Poznata oprema može biti posebno korisna kod dece koja ne vole nepoznate toalete.

Poređenje sa drugom decom

„Tvoj brat je već koristio nošu u tim godinama.“

„Sva deca u grupi su skinula pelene.“

Takva poređenja roditelju mogu delovati bezazleno, ali detetu ne pružaju korisnu informaciju. Svako dete razvija kontrolu bešike, koordinaciju i samostalnost svojim tempom.

Mnogo je produktivnije posmatrati napredak u odnosu na prethodne nedelje.

Možda dete još nije potpuno bez pelene, ali vam sada kaže kada je mokro. Možda još ne ide samo, ali više ne odbija da sedne na WC.

I to je napredak.

Manje pritiska, više doslednosti

Uspešno odvikavanje od pelena ne znači pronaći trik koji će sve rešiti za vikend. Najčešće znači napraviti okruženje u kojem dete može da uči kroz ponavljanje, bez straha od greške.

Budite dosledni, ali fleksibilni. Omogućite detetu stabilno i prilagođeno mesto za sedenje, birajte praktičnu odeću, reagujte mirno na nezgode i ostavite prostor za pauzu kada je potrebna.

Ako tražite praktično rešenje koje može pratiti različite faze odvikavanja, pogledajte naš sajt i upoznajte se sa dečijim 3u1 adapterom za WC šolju. Može se koristiti uz WC sa stepenicama i rukohvatima, ali i kao samostalna prenosiva noša kod kuće ili na putu.