Najčešće greške pri korišćenju klima uređaja tokom leta

Tokom letnjih vrućina klima uređaj postaje deo svakodnevice u gotovo svakom domu, kancelariji ili poslovnom prostoru. Međutim, iako većina ljudi koristi klimu svakog dana, mali broj njih zapravo zna kako da je koristi pravilno. Upravo zbog toga često dolazi do neprijatnosti poput glavobolje, ukočenog vrata, suvog vazduha, osećaja umora ili previsokih računa za struju.

Dobra vest je da većina ovih problema ne dolazi od same klime, već od načina na koji je koristimo. Nekoliko malih promena može značajno poboljšati udobnost u prostoru i učiniti boravak pod klimom mnogo prijatnijim i zdravijim.

Podešavanje preniske temperature

Jedna od najčešćih grešaka jeste postavljanje klime na ekstremno niske temperature čim napolju postane vruće. Mnogi žele da prostor rashlade što brže pa temperaturu spuštaju na 16 ili 18 stepeni, misleći da će tako klima efikasnije raditi.

U praksi, ovakav način rada često pravi veliki temperaturni šok za organizam. Razlika između spoljne temperature i rashlađenog prostora ne bi trebalo da bude prevelika, posebno ako često izlazite napolje i vraćate se unutra.

Idealna temperatura tokom leta uglavnom se kreće između 24 i 26 stepeni. Na toj temperaturi prostor ostaje prijatan, a telo se lakše prilagođava bez naglih promena koje mogu izazvati nelagodnost.

Direktno duvanje hladnog vazduha u telo

Mnogo ljudi klima uređaj koristi tako da hladan vazduh direktno duva prema mestu gde sede, spavaju ili rade. Ovo je verovatno i najveći razlog zbog kog se ljudi žale na ukočen vrat, bol u ramenima ili glavobolju nakon nekoliko sati provedenih pod klimom.

Iako klima poseduje opciju usmeravanja vazduha, lopatice često nisu dovoljno precizne da potpuno sklone hladan mlaz sa osobe. Deo vazduha i dalje završava direktno na licu, vratu ili leđima, posebno u manjim prostorijama.

Zato sve više ljudi koristi usmerivače za klimu koji vazduh preusmeravaju ka plafonu ili bočno kroz prostoriju. Na taj način prostor ostaje rashlađen, ali bez neprijatnog osećaja direktnog duvanja.

Ovakvo rešenje posebno je korisno u spavaćim sobama, dečjim sobama i kancelarijama gde ljudi provode više sati u istom položaju.

Neredovno čišćenje filtera

Klima uređaj tokom rada skuplja prašinu, sitne čestice i nečistoće iz vazduha. Ako se filteri ne čiste redovno, kvalitet vazduha u prostoru može postati znatno lošiji.

Pored neprijatnog mirisa, zaprljani filteri mogu smanjiti efikasnost hlađenja i povećati potrošnju električne energije. Klima tada mora da radi jače kako bi postigla željenu temperaturu.

Preporuka je da se filteri očiste barem jednom mesečno tokom intenzivnog korišćenja leti. Sam postupak uglavnom traje svega nekoliko minuta, a može napraviti veliku razliku u radu uređaja.

Ostavljanje klime da neprekidno radi na maksimumu

Mnogi misle da je najbolje ostaviti klimu da stalno radi najjačim intenzitetom. Međutim, konstantan rad na maksimumu često stvara neprijatan osećaj hladnoće, suv vazduh i nepotrebno opterećenje uređaja.

Moderni klima uređaji najbolje funkcionišu kada održavaju stabilnu temperaturu u prostoru. Umesto naglog hlađenja i gašenja, mnogo je efikasnije koristiti umeren režim rada koji postepeno održava prijatnu temperaturu.

Takođe, korisno je povremeno koristiti funkcije poput automatskog režima rada ili podešavanja brzine ventilatora kako bi vazduh cirkulisao ravnomernije.

Loš raspored nameštaja u odnosu na klimu

Ponekad problem nije u samoj klimi, već u rasporedu prostorije. Krevet, radni sto ili sofa često se nalaze direktno ispod unutrašnje jedinice, pa osoba praktično satima sedi pod hladnim vazduhom.

Ako nije moguće promeniti raspored nameštaja, dobro rešenje može biti dodatno usmeravanje vazduha pomoću podesivog panela za klimu. Tako se hladan vazduh raspoređuje kroz prostoriju bez direktnog udara u telo.

Mala promena pravca duvanja često pravi veću razliku nego dodatno spuštanje temperature.

Zatvaranje prostora bez ikakve ventilacije

Tokom velikih vrućina ljudi često potpuno zatvore prostoriju i po ceo dan borave u klimatizovanom prostoru bez ikakvog provetravanja. Iako klima hladi vazduh, ona ne ubacuje svež vazduh spolja.

Zbog toga prostor može postati zagušljiv, posebno ako više ljudi boravi u istoj prostoriji. Povremeno kratko provetravanje može značajno poboljšati osećaj svežine i kvalitet vazduha.

Dovoljno je otvoriti prozor na nekoliko minuta rano ujutru ili uveče kada su temperature niže.

Ignorisanje kondenzacije i vlage

Kod određenih dodataka za klimu ili lošije dizajniranih usmerivača može doći do zadržavanja vlage i kapanja vode. Ovo ne samo da izgleda neuredno, već može doprineti stvaranju neprijatnih mirisa i nehigijenskih uslova.

Zato su modeli sa perforiranom, odnosno rupičastom površinom mnogo praktičnije rešenje. Takav dizajn omogućava bolji protok vazduha i sprečava zadržavanje kondenzacije na samom panelu.

Pored funkcionalnosti, ovo je važno i za dugoročnu higijenu prostora.

Klima treba da rashladi prostor, a ne da “bije” po ljudima

Najveća greška koju ljudi prave jeste što hlađenje poistovećuju sa jakim direktnim duvanjem. Prijatna temperatura ne znači da hladan vazduh mora stalno da udara direktno u telo.

Kada se klima pravilno koristi, prostor može biti osvežen i prijatan bez osećaja hladnog udara, ukočenosti ili neprijatnosti tokom spavanja i rada.

Pravilno usmeravanje vazduha, redovno održavanje uređaja i pametno podešavanje temperature mogu potpuno promeniti iskustvo korišćenja klima uređaja tokom leta.

Ako želite prijatnije i zdravije hlađenje bez direktnog duvanja klime, pogledajte naš sajt i saznajte više o praktičnom usmerivaču vazduha za klima uređaje koji pomaže da prostor ostane rashlađen, a boravak u njemu mnogo udobniji.